Stvarnost & Izazovi

Da bi biljke rasle, potreban im je pristup svetlosti, vazduhu, vodi i hranljivim materijama. Zemljište obezbeđuje ,,sidro’’ koje biljke drži stabilno, omogućavajući njihovim stabljikama da dopru do svetlosti i vazduha, a oko korena omogućava pristup vodi i hranljivim materijama.Zemljište je mnogo više od medijuma za gajenje. Zemljište hrani biljke mineralima i biljke vraćaju svoje hranljive materije u zemljište kada umru. Svaki kvadratni centimetar zemljišta vrvi od mikroorganizama, bakterija i gljivica koje zajedno rade na razgradnji,,mrtve’’ organske materije nakon čega ih ponovo preuzimaju nove biljke. Zdravo zemljište je snažno, plodno i puno života. Veći kvalitet zemljišta povećava prinose i štiti klimu i životnu sredinu. Bez obzira da li gajimo biljke u bašti ili velikoj farmi važno je da se odgovorno odnosimo prema izvoru naše hrane kombinujući moderno naučno znanje sa onim autohtonim znanjima od kojih smo u davnini i počeli. Najbolji način dapoljoprivreda bude održiva,izvesna i uspešna proizvodnja jeste da održimo zdravlje našeg zemljišta dodavanjem organske materije, pravilnim plodoredom i pravilnim upravljanjem hranljivim materijama.

---

Prekomerna upotreba pesticida i neodgovorna primena đubriva ostavlja zemljište u najboljem slučaju iscrpljenim i ispoštenim, a u najgorem zatrovanim, jer u narativu današnjeg vremena cilj je profit, i to veći profit a to iziskuje i postizanje većih prinosa. U toj trci zaboravljamo na prirodu i njene principe i zakonomernosti. Trebamo imati na umu da je u prirodi sve u ravnoteži i ako se ona naruši, priroda je sklona samoregulaciji. Međutim,naš posao nije da kontrolišemo nego da pomažemo u tom prirodnom procesu održavanja i obnavljanja prirodnih bogatsatava. El Ejido, Almeria ( Španija)je poznata kao staklenik Evrope. Razvoj poljoprivrede u Almeriji započeo je šezdesetih godina prošlog veka kada je španska država dodelila žemljište mladima radi otvaranja radnih mesta i razvoja privrede. Na površini 30 000 hektara gaji se povrće i voće uz primenu metoda i načela intenzivne poljoprivrede.Ali takva proizvodnja uprkos većoj produktivnosti koja je mnogostruko veća od prosečne evropske proizvodnje dovela je do iscrpljenja vodnih kapaciteta, do degradiranja zemljišta i opšteg pritiska na životnu sredinu koji ugrožavaju okolne ekosisteme i život samih žitelja oblasti. Nizom godina kasnije ova oblast se nazivala i „plastično more“. Proizvodnja hrane suočila se sa proizvodnjom velike količine plastičnog otpada.Rešenje u reciklaži ovih materijala je bila prilično skupa za mnoge male proizvođače. Tako da se agrootpad našao u rekama blokirajući normalan tok i u moru.

---

Evo još jednog gledišta intenzivne proizvodnje u Almeriji. Naime, ovo područje se odlikuje sušnom klimom sa malo padavina u toku godine. Tako da se poljoprivreda pre 60¬- ih godina bazirala na gajenju kultura koje traže malo vode isu mogle da podnesu sušu. Gajene su masline, grožđe i pšenica.Međutim, otkrićem podzemnih voda, projektovani su plastenici i čitav sistem gajenja kultura kao što su paradajz, krastavac, lubenica koji traže i troše velike količine vode. Kroz vreme, zalihe podzemnih voda su se brzo trošile ekspanzijom i intenziviranjem proizvodnje. A kako se podzemni rezervoari popunjavaju padavinama a stopa padavina je niska otuda se rezervoari brže prazne. Osim ovoga oni se i degradirajupovećanjem saliniteta podzemnih voda prodorom morske vode kao i povećanom koncentracijom nitrata. Ovi problemi sa kojima se Almerija suočava imaju rešenje koji se nalaze u inovacijama. Proizvođači Almerije postaju svesni tehnologija koje štede na uptrebi vode i đubriva. Jedno od rešenja koje je u primeni jeste upotreba biougljakoji pomaže zemljištu da zadrži vodu. Takože u proizvodnju uključuju prezizne sisteme za navodnjavanje veće efikasnosti. Mada ovi sistemi podrazumevaju i nova ulaganja što proizvođači nerado ili sporo prihvataju. Takođe primena biološke zaštite , korisnih insekata, mikrobioloških preparata i raznih biostimulatora u cilju postizanja bolje kondicije i vitalnosti biljaka koja doprinosi boljem odolevanju izazovima prirode.

Štetočine se obično definišu kao insekti ili druge životinje koje napadaju useve i uništavaju ih. Obično se mnogo hemijskih sredstava ili pesticida upotrebljava da bi ih se rešili. Problem i dalje postoji, a upotreba pesticida dovodi do drugih problema koji se tiču zdravlja ljudi i životinja.

Šta je IPM?

Integralno upravljanje štetočinama (IPM) je strategija zasnovana na ekosistemu koji za cilj ima dugoročnu prevenciju štetočina ili njihovo suzbijanje kroz kombinaciju tehnika kao što su biološka kontrola, manipulacija staništima, modifikacija kulturnih praksi i upotreba otpornih sorti. Prema ovoj metodi, pesticidi se koriste samo prema standardnim utvrđenim smernicama i tretman se vrši sa ciljem da se uklone samo ciljni organizmi. To je metoda koja se koristi za rešavanje problema sa štetočinama bez ili sa niskim nivoom rizika za ljude i životnu sredinu. To je ekološki prihvatljiv metod kontrole štetočina. IPM uključuje nekoliko bioloških, ekoloških, fizičkih i hemijskih strategija za kontrolu problema štetočina IPM programi koriste informacije o životnim ciklusima štetočina i njihovoj interakciji sa životnom sredinom. Ove informacije se zatim koriste za kontrolu štete od štetočina.

U praksi integralna zaštita obuhvata četiri koraka. Prvi korak jeste procena štete na osnovu praga štetnosti a to je tačka kojom se pokazuje koji štetni organizmi i koji uslovi životne sredine ukazuju na to da se moraju preduzeti mere suzbijanja. Sledeći korak je identifikovanje i praćenje štetnih organizama. Ne zahtevaju svi insekti, korovi i ostali živi organizmi stalnu kontrolu. Mnogi organizmi su bezopasni a mnogi su i korisni. Naredni korak je prevencija kao prvi deo kontrole korovskih biljaka, štetočina i bolesti koja podrazumeva negu useva i primenu agrotehničkih mera koje sprečavaju ili minimalizuju mogućnost da one postanu pretnja. Na kraju , četvrti korak je kontrola. U slučaju kada rezultati praćenja korova štetočina i bolesti ukažu na neophodno suzbijanje i kada preventivne mere nisu više efikasne ili dostupne.

Ciljevi IPM

•   Optimizacija profita (na duži rok).
•   Dugoročno održavanje resursa (poljoprivredne ili prirodne).
•   Racionalna upotreba pesticida.
•   Smanjenje zagađenja životne sredine.
•   Upotreba prirodne biološke kontrole.
•   Minimiziranje problema otpornosti na pesticide.
•   Minimiziranje ponovne pojave štetočina i sekundarne epidemije štetočina (često uzrokovane eliminacijom prirodnih neprijatelja pesticidima).
•   Bezbednost hrane — smanjiti ostatke pesticida u proizvodima.
•   Bezbednost radnika.

Važno je da znamo "biologiju", "hemiju" i "fiziku" našeg zemljišta; da poznajemo potrebe naših gajenih biljaka za hranom i vodom kao i za uslovima rasta i razvoja, poznajemo klimatskih činioce šireg područja kao i one mikroklimatske. Takođe važno je poznavanje i praćenje svih izazova i mogućih stresora u proizvodnji kako biotičkih tako i onih abiotičkih. Imajući u vidu ove činioce na dalje možemo odrediti i napraviti koncept proizvodnje, tj. primene svih agrotehničkih mera koje će naše biljke održavati u dobroj vitalnosti i kondiciji.
Biljka dobre kondicije snažnije podiže svoj odbrambeni sistem, ima veću šansu da preživi izazov i uticaj stresora.
Maksimalni prinos biljaka određen je njihovim genetskim potencijalom, retko se postiže jer će faktori kao što su nedovoljno vode ili hranljivih materija, nepovoljni klimatski uslovi, bolesti biljaka i oštećenja od insekata ograničiti rast u nekoj fazi. Za biljke koje su podvrgnute ovim biotičkim i abiotičkim ograničenjima se kaže da su pod stresom.
Evo jednog naslova sa reklame:  "Veći prinos sa vaših polja! Povećajte dostupnu vodu za biljke!"
I istina je da voda, bilo je previše ili premalo može biti najvažniji faktor u određivanju prinosa useva kada su ostali faktori proizvodnje, kao što su genetika, norma setve, vreme setve ili sadnje, plodnost zemljišta, korov, kontrola insekata i bolesti u optimumu svojih delovanja. Isto tako trebamo znati da su svi ovi činioci proizvodnje međusobno povezani. I ukoliko je jedan činilac u nepovoljnom dejstvu za biljku ada svi ostali utoliko u balansu i optimumu pojedinačnih delovanja ustvari omogućavaju i doprinose da se biljka uspešnije izbori sa tim nepovoljnim uticajem.

Naslov treba da nas uputi ka određenim saznanjima. Šta je to dostupna voda za biljke? Dostupna voda za biljke je količina vode uskladištene u zemljištu kojoj biljka zaista može pristupiti. Ona predstavlja razliku između kapaciteta polja i tačke trajnog uvenuća. Veći raspoloživi kapacitet vode omogućava vašim biljkama da pristupe vodi koja im je potrebna. Trebamo zanati da na dostupnost vode biljkama utiču fizičke i hemijske osobine zemljišta odnosno, tekstura i vrsta zemljišta.

Savet više... Mnogi naši poljoprivrednici koji su se ,,rodili'' na svojoj zemlji poznaju i znaju kakvo je njihovo zemljište i prema tome određuju koju će kulturu uzgajati i proizvodnju najlakše odraditi. Ali oni poljoprivrednici koji se odrede prvo za kulturu koju će gajiti a nakon toga traže zemljište koje će kupiti ili zakupiti važno je da imaju na umu da urade analizu fizičko hemijskih svojstava zemljišta.

Obično se urade hemijske a struktura zemljišta ne, a upravo ona nam pokazuje i govori šta se dešava sa svim hranivima i vodom ( hemijska analiza) u zemljištu. Da znamo šta je kapacitet polja... Voda prirodno otiče naniže zbog gravitacije. Ako temeljno zasitimo zemljište vodom, pustimo da se slobodno odvodi, voda koja ostaje u zemljištu je kapacitet polja.

Ako biljka uvene, a kasnije damo dovoljno vode, biljka može ponekad potpuno da se oporavi. Međutim, ponekad zemljište zadržava toliko malo vode da biljka uvene čak i ako joj se da dovoljno vode. Količina vlage u zemljištu kada se biljka ne može da se oporavi poznata je kao trajna tačka uvenuća.
Zbijenost zemljišta negativno utiče i na kapacitet polja i na trajnu tačku venuća. Kao rezultat toga, količina vode koja je dostupna biljkama se smanjuje kako zemljište postaje kompaktnije. To je uglavnom zato što je zapremina pora smanjena, što čini manje prostora za skladištenje vode. Pored toga, veće pore u zemljištu koje više zadržavaju vodu se smanjuju u manje mikropore, povećavajući trajnu tačku uvenuća.
Primer, iako su glinena zemljišta finija, obično imaju manji raspoloživi kapacitet vode. To je zato što imaju višu tačku trajnog venuća jer biljke teško izvlače deo vode koju zadržava glina.

Organska materija u zemljištu ima jako značajnu ulogu. Ona povećava količinu vode koju zemljište može da zadrži. Ima veći vodni kapacitet od mineralnog dela zemljišta i tako da se povećava i količina vode koja je direktno dostupna biljkama.Pored toga, organska materija povećava veličinu i zapreminu pora, utiče na bolju strukturu zemljišta i poboljšanu stabilnost agregata a time povećava raspoloživi kapacitet vode. Više o faktorima dobre proizvodnje možete naći u tekstovima na blogu.

Prošetajte…

Poljoprivreda

Je prešla dug put od svojih tradicionalnih korena. Mnogo toga se izmenilo, toliko smo se udaljili od prve poljoprivrede. Danas se svet bori sa posledicama klimatskih promena i rastućom potražnjom za hranom, zdravom hranom. Otuda i potreba za odgovornim i održivim poljoprivrednim praksama sve je prisutnija. Međutim , iako je održivost kritičan cilj za poljoprivredu, ona možda neće biti dovoljna za rešavanje ekoloških i društvenih izazova sa kojima se danas suočavamo. Ali svakako važno je da radimo u cilju osvešćivanja kako poljoprivrednika, proizvođača hrane, takođe i svih drugih koji su konzumenti. Prvi da sarađuju sa svima onima koji mogu dati savet, uputiti ih u pravacu proizvodnje ispravne hrane po zdravlje ljudi i životinja. A opet drugi, konzumenti takođe treba da budu odgovorni u smislu odnosa prema hrani. Naime , svedočimo vreme kada je narativ proizvodnjaogromnih prinosa i količine hrane , kade se u tom smislu intezivira proizvodnja, a veliki procenat te hrane se jednostavno baci, dok veliki deo ovog našeg sveta gladuje. Odgovornost svih i za sve.
Ekstremno vreme i promenljivi klimatski obrasci mogu uticati na produktivnost poljoprivrednika. Od promene padavina i obrazaca temperature do češćih suša i poplava do izbijanja štetočina i bolesti, svi oni mogu uticati na proizvodnju useva i sigurnost hrane.
Poljoprivrednicima su potrebni otporniji usevi da bi zaštitili prinose i sredstva za život.
Naše opredeljenje je da ojačamo vaše useve, da budu najvišeg kvaliteta i da vaša poljoprivredna imanja budu održiva za buduće generacije.Naša posvećenost u radu, sticanju znanja, naša istraživanja nam omogućavaju da pratimo, promovišemo i predlažemo najefikasnija rešenja koj mogu vama biti od koristi za izvesnu i uspešnu proizvodnju.
Inspirisani smo velikim izazovom koji nam je svet postavio — da proizvodimo dovoljno bezbedne, zdrave hrane za sve, istovremeno brinemo o našim životinjama i održavamo našu zemlju, vazduh i vodu za vreme koje je ispred nas.

Verujemo

Da je pravilna ishrana najbolji čuvar zdravlja, tako da stalno radimo na tome da efikasna ishrana bude srž savremene poljoprivrede koja može da garantuje ljudsko zdravlje.

Tri ključne faze u reakciji biljke "kada je suočena sa opasnošću" su:

• Percepcija: prepoznavanje od strane specifičnih membranskih receptora DAMP/MAMP1, što dovodi do identifikacije stresa, "nenormalnog" stanja ili opasnosti.
• Prenos signala: širenje informacija unutar biljke. To se odvija od ćelije do ćelije putem protoka kalcijuma.
• Ćelijski odgovor kroz ekspresiju gena otpornosti, signala i regulacije hormonskog statusa, omogućavajući indukovanu lokalnu rezistenciju. Osnovni metabolički procesi otpornosti i/ili adaptivni odgovori se zatim aktiviraju preko integrativnog sistema (reaktivne vrste kiseonika (ROS) / fitohormoni).

Ove tri ključne faze možete i vi primeniti kada naiđete na problem u proizvodnji. Prepoznavanje problema. Pokreni se . Potraži pomoć. Rešavanje problema savesno i saznanjem.

Čvrsto verujemo da poljoprivreda i proizvodnja hrane ima najznačajnije mesto za postajanje ovog sveta. Krajnje je vreme da shvatimo da se opstanak jednog naroda kakav smo mi, nalazi na prvom mestu u razvoju sopstvene poljoprivrede koja obezbeđuje taj opstanak u svakakvim vremenima.

Zato...

• Prati
• Pitaj
• Sarađuj

Tu smo, sa vama i uz vas