Upotreba đubriva sa visokim sadržajem gvožđa nije adekvatno rešenje za biljke sa nedostatkom gvožđa. Naime ako zemljište ima visok pH, onda povećanje gvožđa neće napraviti nikakvu razliku u dostupnosti za biljku. Gvožđe se taloži, reagujući i sa kiseonikom i sa vodonikom, dok se helirano gvožđe tretira organskim jedinjenjima kako bi se to sprečilo.
Helirano gvožđe ima dodatna jedinjenja (helatore) koji su mali vezivni molekuli koji se omotavaju oko jona gvožđa. Na taj način ti molekuli sprečavaju taloženje gvožđa. Ovo osigurava da gvožđe dodato biljkama bude dostupno za usvajanje i da se neće pretvoriti u čvrstu jedinjenja čak i kada je izloženo visokoj pH zemljišta.
Reč „helat“ je latinskog porekla što u prevodu znači „kandža “. Ovo nam daje sliku o tome kako helati funkcionišu. Helatna jedinjenja hvataju se za jone kao kandža, omogućavajući da se gvožđe zadrži i bude dostupno za biljke i da bude efikasno iskorišćen.
Helirano gvožđe se pravi dodavanjem agenasa u gvožđe, koji ga vezuju. U ovom procesu kao helati se koriste različita jedinjenja. Korišćeno jedinjenje utiče na to koliko će biti snažno dobijeno helirano gvožđe.
Kada se etilendiamintetrasirćetna kiselina (EDTA) koristi kao helat sa gvožđem, ona proizvodi helirano gvožđe niske čvrstoće, koje je pogodno za ispravljanje nedostataka gvožđa u zemljištu gde je rN niži od 6,5.
Za zemljišta, gde je pH oko 7, onda je dietilentriaminpentasirćetna kiselina (DTPA) odgovarajući helator. Ovo proizvodi helirano gvožđe srednje čvrstoće, koje će izgubiti oko 60% svoje snage kada se koristi u zemljištima koja imaju pH od 8 ili više.
U zemljištima sa veoma visokim pH, najefikasnije helirano gvožđe biće ono proizvedeno sa etilendiamin di o-hidroksifenilsirćetnom kiselinom (EDDHA). Ovo rezultira najvećom čvrstoćom heliranog gvožđa, koje će moći da ispravi probleme sa nedostatkom gvožđa u biljkama koje rastu na zemljištu pH od 9 i više.
Биља о биљу
