Bor (B) biljkama nije potreban u velikim
količinama, ali može izazvati ozbiljne probleme u rastu ako ga nema u
odgovarajućim nivoima.
Uloga bora u biljkama
Bor se koristi sa kalcijumom u sintezi ćelijskog zida i neophodan je za podelu ćelija (stvaranje novih biljnih ćelija).
Potrebe za borom su mnogo veće za reproduktivni rast, tako da pomaže u oprašivanju, razvoju ploda i semena.
Uloga bora je i u premeštanju šećera i ugljenih hidrata, metabolizamu azota, stvaranje određenih proteina, regulaciju nivoa hormona i transport kalijuma do stoma (što pomaže u regulaciji unutrašnje ravnoteže vode).
Nedostatak bora
Većina useva nije u stanju da mobiliše bor iz vegetativnih tkiva u aktivno rastuća biljna tkiva kao što su izdanci, vrhovi korena, cvetovi, seme ili plod. Umesto toga, bor se prenosi prvenstveno u ksilemu, što je rezultat transpiracije. Zbog toga se simptomi nedostatka prvo razvijaju u novorazvijenom biljnom tkivu, poput mladog lišća , korena i izdanaka kao i reproduktivnim organima (cvet i plod).
- Često pupoljci odumiru, a internodije se skraćuju, što dovodi do iskrivljenog novog porasta koji izlazi iz bočnih izdanaka uzrokujući"rozetiranje" ili"grmoliki" izgled biljke.
- Stabljike su tanke i novi listovi mogu biti zadebljali.
- Koren je često kratak i kržljav, sa malo korenovih dlaka.
- Cvetanje i plodnošenje se smanjuju, a ono što se razvija često se iskrivi.
Suštinski bor je značajan za izvesnost proizvodnje kroz vitalnost polena (cveta), bolje oplodnje odnosno zametanja ploda. Obzirom da učestvuje u premeštanju šećera značajan je za korenasto – krtaloste useve u postizanju kompaknosti korena i krtola bez pukotina i šupljina ( krompir, keleraba, celer, šargarepa, šećerna repa).
