Na bolesti biljaka u velikoj meri utiče ishrana koju dobijaju usevi.
Među svim hranljivim materijama izdvojamo azot, kalcijum i bor su glavna tri elementa zaslužna za otpornost na stres i toleranciju na bolesti biljaka.
Nitrati smanjuju otpornost biljaka na bolesti.
Kalcijum povećava otpornost na bolesti i otpornost na štetočine.
Biljke u stresnim situacijama proizvode veliku količinu etilena u svojim tkivima. Ovo prekomerno prisustvo etilena izaziva proizvodnju enzima koji razgrađuju ćelijske zidove, čineći biljke veoma podložnim bolestima.
Stoga , visoki nivoi nitrata u stresnoj situaciji, će povećati sintezu enzima i samim tim povećanje razgradnje ćelija. Sa druge strane, prisustvo kalcijuma u biljnim tkivima smanjuje prisustvo ovih štetnih enzima.
Azot i njegovo korišćenje od strane biljke
Azot se apsorbuje i koristi od strane biljaka u različitim oblicima i načinima. Iz tog razloga tržištu možemo pronaći različite vrste đubriva formulisanih sa azotom.
Nitrat
Nitrat je prirodno prisutan u zemljištu i neophodan je za rast biljaka, i većina azota koji usevi usvajaju je u obliku nitrata. Biljke koriste nitrate za proizvodnju proteina neophodnih za njihov razvoj.
Prekomerno prisustvo nitrata deluje negativno na biljku, proizvodeći niz hormona koji izazivaju apikalni (vršni) rast, odnosno rastu visoko i slabo. Stvara veoma dugačko korenje, stabljike i listove. U slučaju korena, iako se povećava dužina korena, razvija se vrlo malo korenovih dlačica, koje su glavni usisivači hranljivih elemenata. Na taj način smanjena je apsorpcija hraniva i ometeni su fiziološki procesi koji doprinose kondiciji i vitalnosti biljaka.
Amonijačni azot
Amonijačni azot je veoma efikasan način za jačanje rasta korena, jer indukuje proizvodnju više bočnih korena.
Nedostatak amonijačkog oblika azota je taj što vrlo lako postaje toksičan. Ključ za ispravnu upotrebu azota je da se biljkama obezbedi konstantno snabdevanje nitratnim i amonijačnim azotom. Svaki oblik podstiče rast na različite načine, sa svojim prednostima i nedostacima. Isto tako, njihovo prisustvo će diktirati kako će biljka rasti.
Kalcijum u prevencija bolesti
Kalcijum i bor zajedno rade na stvaranju jakih ćelija. Ova dva elementa se kreću kroz tkiva ksilema, ali su nepokretni u floemu. Iz tog razloga, u uslovima visokih temperatura, suše, kalcijum i bor ne mogu da pokriju potrebe biljaka.
Mnogo puta nalazimo veoma bogatu dostupnost kalcijuma u zemljištu, bilo prirodnim nivoima u zemljištu ili primenom mineralnih đubrivia sa ovim elementom. Međutim, često se dešava da je kalcijum fiksiran za zemljište i da je njegova dostupnost ograničena za biljku. S druge strane, kada biljka ima problema sa transpiracijom, zemljište sa visokim slanošću ili vodenim stresom, lako će patiti od nedostatka kalcijuma.
U zavisnosti od useva, ovaj nedostatak kalcijuma i bora se mora primeniti na različite načine. Na primer, kod povrća je potreban doprinos korenu, dok je kod voćaka potrebno primeniti poželjno folijarnom primenom.
Bor poboljšava snagu ćelijskog zida, nivoe auksina i transport šećera do ploda i semena.
Značaj kalcijuma u biljkama
Pomaže u aktiviranju metaboličkih procesa za apsorpciju različitih hranljivih materija.
Kalcijum olakšava hormonalne funkcije i poboljšava ćelijske zidove, povećavajući otpornost na bolesti.
Kontroliše brzinu disanja listova i samim tim gubitak šećera i skroba.
Učestvuje kao kofaktor u brojnim enzimskim reakcijama i poboljšava posle žetve smanjujući proizvodnju etilena u biljci.
U mnogim prilikama proizviđači ne prepoznaju nedostatak kalcijuma kao vitalni problem za svoje useve, zato je i neophodno poznavati ulogu i značaj kalcijuma da bismo bili oprezni u situacijama nedostatka.
Nitrati smanjuju otpornost biljaka na bolesti. Kalcijum povećava otpornost na bolesti i otpornost na štetočine.
Биља о биљу
