U kontekstu intenzivne biljne proizvodnje, primena pesticida ima važnu ulogu u povećanju prinosa biljaka kroz smanjenje rizika od napada štetočina.
Međutim , primena pesticida dovodi do akumulacije njihovih ostataka u biljkama i poremećaja u njihovim metaboličkim aktivnostima. Toksičnost pesticida dovodi do smanjenja sadržaja hlorofila i proteina, praćeno smanjenjem fotosintetske efikasnosti biljaka. Pesticidni stres takođe stvara reaktivne vrste kiseonika koje izazivaju oksidativni stres kod biljaka. Ovaj oksidativni stres dovodi do degradacije hlorofila i proteina i na kraju dovodi do smanjenja fotosintetske efikasnosti biljaka. Da bi se izborile sa ovom situacijom i da bi se ublažili negativni efekti oksidativnog stresa, biljke aktiviraju antioksidativni odbrambeni sistem, koji uključuje enzimske i neenzimske antioksidante.
Mnoga istražinja su pokazala da izloženost biljaka pesticidima dovode do promena u regulaciji ravnoteže vode u listovima (povećanje stomatalne provodljivosti) i smanjenje efikasnosti korišćenja vode. Takođe , istraženo je da pri višim koncentracijama pesticidi izazivaju i blage promene u strukturi ćelija, uglavnom u hloroplastima i hlorofilu, praćene smanjenjem vitalnosti ćelije.
U prilog napred navedenog, govore i iskustva proizvođača koji vide svoj usev posle primene pesticida , kada biljke deluju prilično klonulo i uvelo. Ova zapažanja su naročito izražena nakon primene herbicida.
Jedno lično zapažanje sa terena i prakse proizvodnje jeste da se prilikom primene pesticida ne uzima u obzir stanje u kom se biljke nalaze. Naime , zenemaruje se činjenica da se najčešće nalaze pod stresom abiotičkih faktora ( na pr. visoka temperatura , suša ) i da tada biljke prolaze kroz procese odbrane od uticaja tih faktora. Treba imati u vidu da tada biljke troše dosta energije u tim procesima na uštrb normalnog odvijanja fizioloških procesa u cilju postizanja prinosa i kvaliteta istih.
!!! Razmislimo kako deluju pesticidi na naše biljke kada je temperatura "+ 40 ºC".
 |
Bilo koja vrsta hemikalije primenjene u pogrešnoj dozi ili u pogrešno vreme može prouzrokovati fizičko oštećenje biljke. Većina ovih povreda je uzrokovana pesticidima koji se daju u višku i u pogrešno vreme. Recimo, nepažljiva upotreba herbicida može oštetiti i gajene biljke. |
|
Povrede izazvane pesticidima prikazuju se crvenim, žutim ili smeđim pegama na listovima, smeđih i sasušenih vrhova listova, zakržljalim i deformisanim biljkama, kao i odumiranjem biljke. |  |
Znači , sa svim napred navedenim zaključak je, da je potrebno biljkama pomoći da smanji nivo toksičnosti i pesticidni stres. Pomozimo biljkama da se pre svega odupru izazovima životne sredine i da prevaziđu negativne efekte njihovog uticaja. Na prvom mestu, mi proizvođači treba da obezbedimo biljkama da razviju dobru kondiciju i vitalnost u cilju postizanja bolje otpornosti na uticaje životne sredine. Na činioce životne sredine suštinski ni čovek a ni biljke nemaju većeg uticaja do da nađu načine da se uklope i eventualno zaštite od njihovih uticaja. U tom smislu predlog koji ide u prilog teme ovog teksta jeste da se u program ishrane biljaka uvede i program biostimulacije. Ovaj program je prosto neminovnost izvesnosti i uspešnosti današnje biljne proizvodnje.
O značaju biostimalacije možete naći drugim tekstovima u kojima je detaljnije opisana podela odnosno vrste biostimulatora , njihovo dejstvo i efekti na biljku. U kontekstu teme ovog teksta treba da iznesem i ovo da u uspešnost primene petsticida pored svih faktora koji su direktno vezani za pesticid i program njegove primene u mnogome zavisi i od stanja , vitalnosti i kondicije biljke. Takođe , loše stanje biljke nije samo izazvano bolešću izazvanom raznim patogenima, štetočinama i korovima.
