 | Hormoni su organska jedinjenja koji mogu da utiču na fiziologiju i razvoj biljaka u veoma malim koncentracijama. Hormoni igraju važnu ulogu u rastu, cvetanju biljke i mnogim drugim procesima. Ovaj članak ukratko objašnjava kako biljni hormoni rade u biljkama i kako hormoni osiguravaju cvetanje biljaka. |
Hormoni u suštini nadgledaju vitalne aktivnosti koje
vode biljku od semena do odrasle biljke, pa ponovo do semena
u reprodukciji sledeće generacije. Oni
se proizvode i transportuju kroz
celu biljku. Najpoznatiji biljni hormoni su auksin,
giberelin,
citokinin,
etilen i absicisinska
kiselina.
Poslednjih godina na ovu listu su dodani brasinosteroidi, jasmonska kiselina, salicilati i strigolaktoni.
Auksini
 | To su hormoni odgovorni za ćelijsku deobu, diferencijaciju ćelija i za vertikalan rast u biljci. Takođe,odgovorni su za naginjanje ili savijanje biljke njeno kretanje prema suncu što se naziva fototropizam. |
Auksini se proizvode u vršnim (rastućim) tačkama nadzemnog dela biljke i korenu. Oni takođe stimulišu rast korena i pomažu u zarastanju rana u biljci kroz diferencijaciju ćelija. Ovo osigurava da biljka u početku poraste visoko pre nego što se razgrana do svog konačnog izgleda.
Giberelini
 | Ovi hormoni takođe utiču na izduženje ćelija. Međutim, giberelini su važni za rast ploda. Giberelini takođe igraju važnu ulogu u razvoju semena i klijanju. |
Određeni uticaji okoline takođe mogu da dovedu do proizvodnje više giberelina. Na primer, u uslovima slabog osvetljenja, stvara se više giberelina što dovodi do toga da mlade biljke postanu dugačke i izgledaju veoma tanko.
Citokinini
 | Ovi hormoni su odgovorni za deljenje ćelija. Stimulišu metabolizam i formiranje cvetova na bočnim izdancima i kao takvi predstavljaju suprotnost auksinima. Koncentracija citokinina je najveća u mladim organima. Visoke koncentracije citokinina u tkivu ili u organu pospešuju transport šećera u ta tkiva ili organe. |
Etilen
 | Etilen je hormon koji proizvode biljne ćelije i pomaže da plod sazri. Ćelija neće proizvesti mnogo
etilena pre nego što se seme u potpunosti ne
razvije. To
je gasni hormon koji se prenosi kroz prostore između ćelija biljaka. Odgovoran je za
sazrevanje ploda, inhibiciju rasta i opadnje listova u jesen (listopdne biljke). |
U stresnim situacijama, na primer kada postoji bolest ili oštećenje biljke, biljka proizvodi više etilena, što dovodi do toga da zastane u razvoju i da završi svoj ciklus. Etilen se takođe može akumulirati u korenu ako se predugo nalazi u vlažnim uslovima. To može dovesti do hloroze lista, zadebljanja stabljike, uvijanja lišća prema stablu i veće podložnosti bolestima.
Absicinska kiselina
 | Ovaj hormon usporava rast biljke. Takođe je odgovoran
za to što seme ulazi u stanje mirovanja. Absicinska kiselina igra važnu ulogu u
omogućavanju klijanja semena isključivo pod
optimalnim uslovima. |
Absicisinska kiselina je prvi put izolovana 1963. godine i ima poreklo naziva od latinske reči abscissio što znači prekid, odvajanje. To je zbog toga što su ljudi mislili da je ovo jedinjenje odgovorno za opadanje lišća i plodova, međutim, kasnije se pokazalo da etilen ima mnogo značajniju ulogu u tome.
Absicinska kiselina se proizvodi u hloroplastima starijeg lišća i ima i inhibirajuće na rast i stimulativne karakteristike skladištenje proteina. Zahvaljujući ovome ćelijska deoba se zaustavlja i biljka ulazi u period mirovanja.
Ovaj hormon je važan za funkcionisanje biljaka u stresnim situacijama. Ona je odgovorna za zatvaranje stoma kada je biljka pod vodenim stresom u uslovima visokih temperatura i niske vlažnosti vazduha.
Биља о биљу.
